Otkaz ugovora o radu jedna je od najtežih situacija sa kojima zaposleni može da se suoči. Bez obzira na razlog koji je poslodavac naveo, zaposleni ima pravo da proveri da li je otkaz zakonit i da, ukoliko smatra da su mu povređena prava, zatraži sudsku zaštitu.
U takvoj situaciji važno je reagovati na vreme. Advokat za radno pravo u Beogradu može pregledati rešenje o otkazu, ugovor o radu, upozorenja i drugu dokumentaciju i proceniti da li postoji osnov za pokretanje sudskog postupka.
Kada je otkaz nezakonit?
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu bez razloga. Zakon o radu propisuje situacije u kojima poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor, ali istovremeno propisuje i proceduru koju poslodavac mora da poštuje.
Otkaz može biti sporan, na primer, ako ne postoji stvaran razlog za otkaz, ako razlog nije dovoljno obrazložen ili ako poslodavac nema dokaze kojima može da potvrdi svoje navode.
Takođe, problem može nastati i kada poslodavac jeste imao određeni razlog za otkaz, ali nije pravilno sproveo postupak. Kod pojedinih razloga za otkaz poslodavac je, pre donošenja rešenja, dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz i omogući mu da se izjasni.
Zbog toga se zakonitost otkaza ne procenjuje samo na osnovu jedne rečenice u rešenju. Važno je sagledati ceo postupak koji je prethodio otkazu.
Koji razlozi za otkaz postoje?
Zakon o radu predviđa različite razloge za otkaz ugovora o radu, uključujući povredu radne obaveze ili radne discipline, neostvarivanje rezultata rada, nedostatak potrebnih znanja i sposobnosti, kao i tehnološke, ekonomske ili organizacione promene.
Kod „tehnološkog viška“ mora postojati stvarna potreba za prestankom određenog posla, a ne samo formalno navođenje reorganizacije. Istovremeno, otkaz ne može biti zasnovan na zakonom zaštićenim okolnostima, poput korišćenja određenih odsustava.
Da li rešenje o otkazu mora da bude obrazloženo?
Da. Otkaz se daje u pisanom obliku, a rešenje mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Zaposleni iz rešenja treba da može da razume zbog čega mu je radni odnos prestao. Nije dovoljno samo navesti opštu formulaciju, poput toga da zaposleni „nije ostvario očekivane rezultate“ ili da je došlo do „reorganizacije poslovanja“, bez konkretnih okolnosti koje objašnjavaju takvu odluku.
U eventualnom sudskom postupku poslodavac će morati da obrazloži i dokaže okolnosti na kojima zasniva otkaz.
Koliki je rok za tužbu zbog nezakonitog otkaza?
Jedno od najvažnijih pitanja za zaposlenog jeste rok za pokretanje sudskog postupka.
Zaposleni koji smatra da mu je otkaz nezakonit ima 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu da pokrene sudski spor. Zato je važno sačuvati dokaz o datumu prijema rešenja.
Ovaj rok ne treba mešati sa rokom zastarelosti novčanih potraživanja iz radnog odnosa, koji u pravilu iznosi tri godine. Zbog kratkog roka od 60 dana, preporučljivo je pravnu zaštitu zatražiti bez odlaganja.
Da li zaposleni mora prvo da se obrati poslodavcu?
Za pokretanje spora zbog nezakonitog otkaza nije potrebno čekati da poslodavac promeni svoju odluku. Zaposleni može pokušati da problem reši dogovorom sa poslodavcem, ali pregovori ne bi trebalo da dovedu do toga da se propusti rok od 60 dana za pokretanje sudskog postupka.
Ukoliko postoji mogućnost sporazumnog rešenja, ono može biti korisno za obe strane, ali zaposleni treba da vodi računa o tome da svaki dogovor bude jasno definisan i, kada je potrebno, sačinjen u odgovarajućoj formi.
Da li se plaća sudska taksa na tužbu?
Ovo je još jedno često pitanje.
U sporovima iz radnog odnosa zaposleni, odnosno bivši zaposleni, ne plaća sudsku taksu za nenovčani zahtev, na primer kada tužbom traži da se utvrdi da je otkaz nezakonit i da se poništi rešenje o otkazu.
Drugačije može biti kada se u okviru spora potražuje i određeni novčani iznos. Tada se sudska taksa obračunava prema vrednosti novčanog zahteva.
Prema važećoj Taksenoj tarifi, okvirni iznosi takse za tužbu zavise od vrednosti spora. Na primer, ako se u radnom sporu potražuje novčani iznos od 300.000 dinara, taksa na tužbu iznosi 17.000 dinara (11.000 dinara + 2% od 300.000 dinara). Kod tužbe kojom se traži samo poništaj otkaza i vraćanje na rad, bez novčanog zahteva, zaposleni ne plaća sudsku taksu.
Treba imati u vidu da sudska taksa nije isto što i trošak advokata. U postupku mogu nastati i drugi troškovi, poput troškova veštačenja, kao i troškovi zastupanja.
Šta zaposleni može da traži ako je otkaz nezakonit?
Ako sud utvrdi da je otkaz nezakonit, zaposleni može zahtevati vraćanje na rad.
Pored toga, može zahtevati i naknadu izgubljene zarade za period u kojem nije radio zbog nezakonitog otkaza, kao i uplatu pripadajućih doprinosa, u skladu sa zakonom.
Međutim, zaposleni ne mora uvek želeti da se vrati kod istog poslodavca. U određenim situacijama može zahtevati naknadu štete umesto vraćanja na rad. Zakon o radu predviđa posebna pravila za takvu situaciju i visina naknade zavisi od okolnosti konkretnog slučaja.
Zato je važno da se pre podnošenja tužbe pažljivo odredi šta zaposleni zapravo želi da postigne – povratak na posao, novčanu naknadu ili drugo ostvarenje prava.
Kako izgleda postupak pred sudom?
Postupak počinje podnošenjem tužbe nadležnom sudu, u kojoj zaposleni navodi razloge zbog kojih smatra da je otkaz nezakonit i prilaže odgovarajuće dokaze.
Sud potom tužbu dostavlja poslodavcu, a tokom postupka mogu se izvoditi različiti dokazi, poput uvida u dokumentaciju, saslušanja stranaka i svedoka ili veštačenja.
Vrsta dokaza zavisi od razloga za otkaz. Tokom postupka mogu se izvoditi različiti dokazi – pregled dokumentacije, saslušanje zaposlenog i poslodavca, saslušanje svedoka, a po potrebi i veštačenje.
Postupak može trajati duže, naročito ako je potrebno izvesti više dokaza ili se uloži žalba na prvostepenu odluku.
Šta zaposleni treba da uradi odmah nakon otkaza?
Prvi korak je da sačuva rešenje o otkazu i utvrdi datum kada ga je primio.
Zatim bi trebalo prikupiti ugovor o radu, sve anekse, eventualna upozorenja pred otkaz, obračune zarade, elektronsku komunikaciju sa poslodavcem i drugu dokumentaciju koja može biti značajna. Dobro je sačuvati i dokaze koji na prvi pogled možda ne deluju važno, jer se tek nakon analize celog slučaja može utvrditi šta je relevantno.
Najvažnije je, međutim, imati u vidu rok od 60 dana. Konsultacija sa advokatom ne treba da se odlaže do isteka ovog roka, jer je za pripremu kvalitetne tužbe potrebno vreme.
Zaključak
Nezakonit otkaz ne znači samo situaciju u kojoj poslodavac nije imao pravo da otpusti zaposlenog. Nezakonitost može postojati i kada nisu ispunjeni zakonski uslovi ili kada nije pravilno sproveden postupak koji prethodi otkazu.
Zaposleni koji smatra da mu je otkaz nezakonit ima pravo na sudsku zaštitu, ali je rok od 60 dana za pokretanje spora od ključnog značaja.
Istovremeno, treba imati u vidu da se za nenovčani zahtev zaposlenog u radnom sporu ne plaća sudska taksa, dok se kod novčanih zahteva taksa obračunava prema vrednosti spora.
Zbog toga je najvažnije da zaposleni nakon prijema otkaza ne ignoriše rešenje i ne odlaže reakciju. Pravovremena analiza dokumentacije i procena svih okolnosti slučaja mogu biti odlučujuće za uspešnu zaštitu prava iz radnog odnosa.