Kada u iznajmljenom stanu nestane struje, utičnica počne da varniči ili osigurač uporno iskače, prvo pitanje je bezbednost, a odmah zatim ko plaća majstora vlasnik ili podstanar.
To, uglavnom, zavisi od uzroka kvara, dela instalacije na kojem je problem nastao i onoga što piše u ugovoru o zakupu.
Ipak, zakon postavlja prilično jasnu osnovu za podelu troškova između vlasnika i podstanara.
Ko tačno šta plaća kod popravki električnih instalacija
Popravku električnih instalacija po pravilu plaća vlasnik ako je kvar posledica dotrajalih vodova, stare razvodne table, skrivenog nedostatka ili drugog problema za koji podstanar nije odgovoran.
Podstanar snosi trošak sitne popravke nastale redovnom upotrebom ili štete koju je izazvao nepravilnim korišćenjem uređaja i instalacija.
Kada uzrok nije očigledan, ne treba unapred odlučivati ko plaća. Prvo je potreban pregled i nalaz majstora. Na primer, električar u Zrenjaninu može da proveri elektroinstalacije, razvodnu tablu i mesto nastanka kvara, što vlasniku i zakupcu daje konkretnu osnovu za dogovor.
Popravka električnih instalacija na zajedničkom vodu zgrade rešava se preko upravnika i stambene zajednice, a ne samo između vlasnika i podstanara.
Uzrok kvara određuje ko snosi račun
Zakon o obligacionim odnosima u članu 570 propisuje da zakupodavac održava iznajmljenu stvar u ispravnom stanju i vrši potrebne popravke. Sitne opravke izazvane redovnom upotrebom padaju na teret zakupca. Članovi 581 i 585 dodaju da zakupac odgovara za štetu nastalu korišćenjem protivno ugovoru ili nameni, ali ne i za redovnu istrošenost i dotrajalost.
„Zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa.“
|
Vrsta problema |
Ko najčešće plaća |
| Dotrajali kablovi ili stara razvodna tabla | Vlasnik stana |
| Polomljena utičnica usled nepažnje | Podstanar |
| Kvar na zajedničkom električnom vodu | Stambena zajednica |
| Problem na brojilu ili opremi distributera | Prijavljuje se operatoru distributivnog sistema |
Koje kvarove treba da plati vlasnik stana
Vlasnik je odgovoran kada je popravka električnih instalacija neophodna da bi stan mogao bezbedno da se koristi, pod uslovom da podstanar nije izazvao kvar.
Tu spadaju.
- zamena dotrajalih vodova,
- sanacija pregorelih spojeva u zidu,
- popravka neispravne razvodne table
- i otklanjanje skrivenog nedostatka koji je postojao pre useljenja.
Isto pravilo važi kada instalacija više ne može da podnese uobičajeno korišćenje uređaja koji su sastavni deo stana. Ako osigurač iskače pri normalnom uključivanju bojlera koji pripada vlasniku, nije dovoljno zaključiti da je zakupac „preopteretio mrežu“. Potrebno je proveriti uređaj, osigurač, provodnike i priključak.
Vlasnik treba da plati i nužno otvaranje zida, zamenu oštećenog kabla i vraćanje površine u prethodno stanje, ako su ti radovi sastavni deo iste popravke.
Kada trošak prelazi na podstanara
Podstanar plaća kada je popravka električnih instalacija potrebna zbog njegovog postupanja ili postupanja osobe kojoj je omogućio korišćenje stana. Odgovornost, međutim, ne treba zasnivati samo na pretpostavci da se kvar dogodio dok je podstanar boravio u stanu. Potrebno je utvrditi šta je problem izazvalo.
Trošak može pasti na podstanara ako je:
- fizički oštetio prekidač, utičnicu, kabl ili rasvetno telo;
- samovoljno menjao instalacije bez saglasnosti vlasnika;
- priključio neispravan uređaj i nastavio da ga koristi uprkos varničenju ili mirisu paljevine;
- zanemario prijavljeni problem, pa je zbog odlaganja nastala veća šteta;
- angažovao nestručno lice čija je intervencija napravila novi kvar.
Pregorela sijalica ili zamena lako dostupnog osigurača obično spadaju u sitne troškove upotrebe, ali zamena kompletne table ne može se automatski prebaciti na podstanara.
Kvar na zajedničkoj instalaciji prijavljuje se upravniku
Nije svaka popravka električnih instalacija u zgradi obaveza vlasnika konkretnog stana. Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, vodovi i oprema namenjeni zajedničkom korišćenju pripadaju zajedničkim delovima. To mogu biti instalacije u hodniku, zajednički razvodni ormani, bezbednosna rasveta i vodovi koji napajaju više stanova.
Ako problem pogađa ceo sprat, ulaz ili više stanova, obavestite upravnika. On organizuje pregled i intervenciju koja spada u održavanje zgrade, dok se trošak pokriva iz sredstava stambene zajednice ili dodatnim učešćem vlasnika.
Da li ste znali?
Deo elektroenergetske mreže do brojila, uključujući brojilo i opremu u merno-razvodnom ormanu, može biti u svojini operatora distributivnog sistema. Zato se kvar na tom delu prvo prijavljuje nadležnom operatoru.
Kod opasnog kvara ne čeka se dogovor o plaćanju
Ako osećate miris paljevine, vidite dim ili varničenje, čujete pucketanje iz zida ili primetite da se razvodna tabla pregreva, prvo uklonite neposrednu opasnost. Isključite glavni prekidač samo ako mu možete bezbedno prići. Ne dodirujte gole provodnike, oštećene utičnice ni mokre površine u blizini električnog kvara.
- Obavestite vlasnika telefonom i pošaljite mu pisanu poruku.
- Fotografišite mesto kvara bez približavanja opasnim delovima.
- Pozovite stručnog električara, a kod dima ili požara vatrogasce na broj 193.
- Sačuvajte račun, radni nalog i opis utvrđenog uzroka.
- Ako je pogođen zajednički deo zgrade, uključite upravnika.
Kada popravka električnih instalacija ne može da čeka zbog opasnosti po ljude i imovinu, podstanar može organizovati hitnu intervenciju. Ipak, vlasnika treba obavestiti čim je to moguće, jer kasniji povraćaj novca zavisi od dokaza da je intervencija zaista bila nužna.
Ugovor i zapisnik sprečavaju većinu sporova
Dobro sastavljen ugovor o zakupu stana treba da odredi ko prijavljuje kvar, ko bira majstora, koji iznos podstanar može samostalno da odobri i u kom roku vlasnik mora da reaguje. Korisno je navesti i da se veće intervencije plaćaju prema uzroku kvara, a ne samo prema tome ko je pozvao električara.
Uz ugovor napravite primopredajni zapisnik sa fotografijama utičnica, prekidača, razvodne table i uređaja koji ostaju u stanu. Ako je popravka električnih instalacija već ranije rađena, vlasnik može priložiti račun ili stručni nalaz. Takva dokumentacija pomaže da se razlikuje novo oštećenje od starog problema.
Podstanar ne bi trebalo samostalno da odbije cenu popravke od zakupnine bez pisanog dogovora. Vlasnik, sa druge strane, ne bi trebalo da zadrži depozit bez računa, nalaza ili drugog dokaza o odgovornosti zakupca.
Često postavljana pitanja
1. Da li podstanar ima pravo na nižu kiriju dok traju veliki radovi?
Ako neophodne popravke znatno i duže vreme ograničavaju korišćenje stana, član 571 Zakona o obligacionim odnosima daje zakupcu pravo na srazmerno sniženje zakupnine. Ako stan praktično ne može da se koristi, može postojati i osnov za raskid ugovora.
2. Može li vlasnik da naplati popravku iz depozita?
Može ako ugovor dozvoljava takvu namenu depozita i ako postoje dokazi da je podstanar izazvao štetu. Depozit se ne može opravdano zadržati samo zato što se popravka električnih instalacija dogodila tokom trajanja zakupa.
3. Ko plaća kvar koji je izazvao kućni uređaj?
Ako je neispravan uređaj vlasnikov i kvar nije nastao nepravilnim korišćenjem, trošak uglavnom snosi vlasnik. Ako je podstanar uneo svoj neispravan uređaj koji je izazvao kratak spoj ili oštetio instalaciju, odgovornost može pasti na njega.
4. Na čije ime treba da glasi račun za struju u iznajmljenom stanu?
To zavisi od ugovora sa snabdevačem i dogovora vlasnika i zakupca. Bez obzira na ime na računu, preporučljivo je zabeležiti stanje brojila prilikom useljenja i iseljenja. Procedura je detaljnije objašnjena u vodiču za promenu korisnika električne energije.
Najpre utvrdite kvar, pa podelite trošak
Popravka električnih instalacija nije automatski trošak vlasnika niti podstanara. Vlasnik plaća nužne radove izazvane dotrajalošću i skrivenim nedostacima, dok podstanar odgovara za sitne opravke i štetu koju je napravio. Kada je problem na zajedničkom delu, uključuje se upravnik zgrade.
Najsigurniji redosled je jednostavan: zaustavite opasnost, obavestite drugu stranu, pribavite stručni nalaz i sačuvajte račun. Tek tada se može pouzdano odrediti ko je dužan da plati.