Gradilišta su najdinamičnija, ali i najrizičnija radna okruženja u našoj zemlji. Svaki menadžer projekta ili vlasnik firme zna koliko je teško uskladiti rokove, podizvođače i bezbednosne propise na terenu.
Kada se radi na visini, sa teškom mehanizacijom i u promenljivim vremenskim uslovima, propusti se skupo plaćaju. Zato bezbednost i zdravlje na radu nisu samo stavka u zakonu koju morate da ispunite pro forme, već osnovni stub stabilnog poslovanja.
Hajde da prođemo kroz konkretne, zakonske i praktične obaveze koje kao poslodavac imate prema svojim ljudima na gradilištu.
Obavezne preventivne mere poslodavca na terenu
Osnovna obaveza svakog poslodavca u građevinskom sektoru jeste stvaranje uslova koji maksimalno smanjuju rizik od povreda i profesionalnih oboljenja.
Prvi praktičan korak jeste izrada Akta o proceni rizika, koji mora precizno da prati specifičnosti svakog pojedinačnog radnog mesta na gradilištu.
Pored prateće dokumentacije, vaša dužnost je da obezbedite besplatnu, namensku i atestiranu opremu koja tačno odgovara vrsti posla.
Radnici na gradilištu ne smeju da stupe na lokaciju bez osnovnog paketa opreme koji ih štiti od mehaničkih udara i padova. Pre nego što uopšte počnu sa aktivnostima na svom radnom mestu, morate organizovati i praktične obuke za bezbedan rad.
Osnovni paketi lične opreme koje poslodavac obezbeđuje o svom trošku obuhvataju sledeće elemente:
- Zaštitni šlemovi za glavu sa važećim rokom trajanja atesta
- Radne cipele sa čeličnom kapom i đonom otpornim na proboje
- Reflektujući prsluci visoke vidljivosti za sve smene
- Sigurnosni opasači i sistemi za zaustavljanje pada pri radu na visini
Pravilna raspodela ovih elemenata predstavlja tek početni deo pripreme samog terena za izvođenje radova.
Priprema gradilišta i mehanizacija u urbanim sredinama
Pre nego što prva mašina izađe na teren, zakonska obaveza je izrada Plana primene mera za bezbednost i zdravlje na radu.
Ovaj dokument detaljno opisuje kako će se kontrolisati opasnosti, od organizacije saobraćaja unutar gradilišta do obezbeđivanja zona podizanja tereta.
Savremeni građevinski projekti, posebno u gustim gradskim jezgrima, zahtevaju specifičnu opremu koja može da manevriše bez ugrožavanja stabilnosti okolnih objekata i samih radnika.
Mini bageri i mini utovarivači postaju ključni alat za izvođače koji rade u ograničenim prostorima – gradskim zonama, uskim ulicama, dvorištima, kao i na projektima vodovoda, kanalizacije, elektro i telekom infrastrukture.
Kompanija Jugosistem zato razvija ponudu fokusiranu na najpovoljnije mini bagere u Srbiji i pouzdane mini utovarivače koji omogućavaju precizan rad, manju potrošnju i maksimalnu produktivnost u urbanim uslovima. Za izvođače radova, to znači više završenih projekata uz niže operativne troškove.
Pravilna selekcija adekvatne mehanizacije mora biti usklađena sa zdravstvenim sposobnostima radnika koji njome upravljaju na terenu.
Medicinski nadgledani rad i periodični pregledi
Sledeći nivo zaštite odnosi se na zdravstvenu sposobnost zaposlenih koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom.
Poslodavac je dužan da o svom trošku pošalje radnike na prethodne i periodične lekarske preglede kod službe medicine rada.
Radnik ne može da upravlja kranom ili da radi na skeli ako nema važeći izveštaj lekara da je sposoban za taj specifičan napor.
Ovi pregledi se rade u tačno definisanim rokovima, najčešće jednom godišnje ili na dve godine, u zavisnosti od procene rizika.
Na ovaj način direktno štitite i pojedinca i ceo tim na gradilištu od nepredviđenih zdravstvenih kriza tokom rada.
Kako navodi EU-OSHA / OSHwiki, zdravstveni nadzor u građevinarstvu obuhvata različite alate, od medicinskih skrining testova do praćenja i analize podataka o profesionalnim bolestima.
Zbog toga su preventivni lekarski pregledi važan deo sistema zaštite zdravlja radnika u građevinarstvu.
Svi lekarski izveštaji moraju postati deo stalne gradilišne dokumentacije pre nego što se pređe na implementaciju kolektivnih bezbednosnih sistema.
Kolektivne mere zaštite i stabilnost objekata
U praksi se često dešava da se poslodavci oslanjaju isključivo na šlemove i prsluke, zaboravljajući da zakon nalaže prioritet kolektivnih mera.
Kolektivna zaštita istovremeno čuva celo gradilište i sve ljude koji se na njemu nalaze, bez obzira na njihovu individualnu pažnju.
Tek kada iscrpite sve tehničke mogućnosti kolektivne zaštite, na red dolazi lična oprema kao dodatni nivo sigurnosti za svakog pojedinca
. Tabela ispod prikazuje jasnu podelu i namenu ovih sistema radi lakšeg planiranja budžeta i nabavke.
|
Vrsta zaštite |
Elementi na gradilištu |
Zakonska obaveza poslodavca |
|
Kolektivna |
Zaštitne ograde, mreže za hvatanje pada, signalizacija |
Postavljanje pre početka radova u rizičnim zonama |
|
Lična |
Šlemovi, opasači, maske za prašinu, antimofoni |
Obezbeđivanje o sopstvenom trošku, zamena u slučaju oštećenja |
Ako radnik na trenutak skine šlem zbog vrućine, pravilno postavljena dupla ograda na ivici objekta i dalje mu čuva život od pada u dubinu.
Nakon postavljanja fizičkih barijera, fokus se pomera na administrativni deo kontrole i usklađivanje rada različitih firmi.
Koordinacija više izvođača i kontrola dokumentacije
Veoma čest scenario na našim gradilištima jeste prisustvo nekoliko različitih firmi i podizvođača u isto vreme. Kada se na istom prostoru nađu električari, armirači i fasaderi, rizik od međusobnih incidenata drastično raste.
U takvim situacijama, investitor ili glavni izvođač mora imenovati Koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova. Njegov posao je da uskladi aktivnosti svih firmi kako jedni druge ne bi ugrožavali tokom svakodnevnih operacija.
Za uspešan prolazak kroz inspekcijski nadzor, na gradilištu morate stalno imati sledeće dokumente:
- Prijavu početka radova predatu nadležnoj inspekciji rada
- Plan primene mera bezbednosti i zdravlja na radu za konkretan objekat
- Dokaze o ispitivanju ispravnosti električnih instalacija i građevinskih mašina
- Evidencione listove o izvršenoj obuci radnika za bezbedan rad
- Stručne nalaze o pregledima skela i privremenih konstrukcija
Ažurna dokumentacija služi kao dokaz pravne sigurnosti firme, ali pravi efekat zavisi od uslova u kojima radnici borave tokom pauza.
Da li ste znali?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa rigorozne kazne za propuste na gradilištima, koje za pravna lica mogu iznositi i do dva miliona dinara. Ukoliko se utvrdi da je do teške povrede ili smrtnog ishoda došlo zbog nepostojanja propisanih mera zaštite, odgovorna lica u firmi mogu krivično odgovarati, uz pretnju zatvorskim kaznama.
Uređenje pratećih zona unutar gradilišnog kruga direktno utiče na psihofizičko stanje radnika i njihovu koncentraciju.
Bezbedna organizacija prostora i sanitarni uslovi
Pored same zone gradnje, poslodavac je dužan da uredi i sve prateće prolaze unutar gradilišnog kruga. Prolazi za radnike i putevi za dostavu materijala moraju biti čisti, prohodni i jasno obeleženi svetlosnom ili signalnom trakom.
Rasvetna tela na gradilištu moraju raditi bez prekida tokom noćnih smena ili u uslovima smanjene vidljivosti usled magle i prašine. Obezbeđivanje bazičnih sanitarnih uslova predstavlja zakonski minimum koji direktno utiče na zdravlje celog tima.
U krugu gradilišta poslodavac je dužan da obezbedi sledeće funkcionalne celine:
- Prostorije za presvlačenje i bezbedno čuvanje lične odeće
- Privremene mobilne toalete održavane u higijenskom stanju
- Namenske prostorije za odmor i sklanjanje od ekstremnih vremenskih prilika
Svi ovi koraci zajedno čine zaokruženu celinu profesionalnog upravljanja rizikom na građevinskim projektima.
Za kraj
Na kraju, bezbednost na gradilištu nije pitanje puke sreće, već direktna posledica dobre organizacije i poštovanja pravila.
Kada investirate vreme i resurse u kvalitetnu zaštitnu opremu, ispravne mašine i obuku svojih ljudi, vi zapravo štitite kontinuitet sopstvenog poslovanja.
Ljudi koji se osećaju sigurno na svom radnom mestu rade efikasnije i prave manje grešaka na terenu.
Nadamo se da će vam ove smernice pomoći da uspešno i bezbedno vodite vaše građevinske projekte, čuvajući ono najvrednije – živote vaših radnika.