Ćerka firma ili ogranak: kako strana kompanija osniva firmu u Srbiji

Ana tri godine radi za stranu kompaniju koja u Srbiji prodaje preko lokalnog distributera. Na kvartalnom sastanku dobija vest: centrala želi sopstvenu firmu u Srbiji, a Ana treba da „završi sve oko registracije“.

Prvi problem nije APR. Prvi problem je pitanje koje niko iz centrale ne postavlja precizno: osniva li se ćerka firma ili ogranak? I šta sve mora da stigne iz inostranstva pre nego što se bilo šta preda?

Ako ste vi „Ana“ u svojoj firmi, ovaj tekst je za vas. To može biti lokalni menadžer, budući direktor, partner ili pravnik kome je pao ovaj zadatak. Ne prolazimo kroz osnovne korake osnivanja firme. Bavimo se onim što je drugačije kada je osnivač strana kompanija.

Ćerka firma i ogranak: u čemu je stvarna razlika

Strana kompanija u Srbiji najčešće bira između dva oblika.

Ćerka firma (pravni termin je zavisno društvo) je nova srpska firma, najčešće društvo s ograničenom odgovornošću (DOO), čiji je vlasnik strana kompanija.

Ona je posebno pravno lice, sa sopstvenom imovinom, ugovorima i obavezama.

Ogranak stranog privrednog društva nije posebno pravno lice. To je deo strane kompanije registrovan u Srbiji, preko koga ona ovde obavlja delatnost.

Ogranak nema svoju imovinu, već koristi imovinu matične firme. Zato matična firma stoji i iza njegovih obaveza.

Ćerka firma (DOO)	Ogranak strane firme
Pravni status	Posebno pravno lice u Srbiji	Deo strane kompanije, bez svojstva pravnog lica
Ko odgovara za obaveze	Firma, svojom imovinom; matična firma u pravilu rizikuje ono što je uložila	Matična firma
Imovina	Sopstvena	Imovina matične firme
Knjige i finansijski izveštaji u Srbiji	Da	Da, i ogranak vodi poslovne knjige i predaje finansijske izveštaje
Kako ga vide partneri i banke	Kao domaću firmu	Kao stranu kompaniju koja posluje u Srbiji

Postoji i treći oblik, predstavništvo. Ono služi samo za predstavljanje i pripremne radnje za poslove matične firme i ne može da obavlja privrednu delatnost. Ako firma u Srbiji treba da prodaje, fakturiše i zapošljava, predstavništvo nije rešenje.

Kada ima smisla jedno, a kada drugo

Ćerka firma je uobičajen izbor kada strana kompanija dolazi da ostane. To znači da zapošljava lokalni tim, potpisuje ugovore sa kupcima u Srbiji i želi da rizik poslovanja ovde bude odvojen od matične firme.

Takva struktura je jasnija i za kasnije promene, kao što su ulazak partnera, prodaja udela ili restrukturiranje grupe.

Ogranak ima smisla u užem broju situacija. Tipičan primer je konkretan projekat ograničenog trajanja, recimo građevinski ili inženjerski, kada ugovor potpisuje sama matična firma ili su naručiocu važne njene reference.

Česta zabluda je da je ogranak „lakša varijanta“. Nije. I ogranak ima poreske i knjigovodstvene obaveze u Srbiji. Uz to, novac koji odlazi ka matičnoj firmi oporezuje se drugačije nego kod ćerke firme. Ovu odluku zato ne treba donositi po osećaju, već uz poreskog savetnika koji vidi i stranu matične firme.

Šta je drugačije kada je osnivač strana firma

Sami koraci registracije isti su kao kod svake firme: poslovno ime, sedište, delatnost, osnivački akt i prijava Agenciji za privredne registre (APR). Razlika je u dokumentima koja moraju da stignu iz inostranstva.

Dokumenta matične firme

Za osnivanje ćerke firme ili ogranka po pravilu su potrebni:

• Odluka nadležnog organa matične firme o osnivanju. Za ćerku firmu to je osnivački akt, a za ogranak odluka o osnivanju ogranka.
• Izvod iz registra matične firme u njenoj zemlji. On dokazuje da firma postoji i ko je zastupa.
• Punomoćje za osobu u Srbiji koja će podneti prijavu i završiti preostale korake.
• Akt o određivanju zastupnika ogranka, kada se osniva ogranak.

Tačan spisak zavisi od oblika i od zahteva APR-a i banke u konkretnom slučaju, pa ga treba proveriti pre nego što se bilo šta potpiše.

Overa, apostil i prevod

Dokumenta potpisana u inostranstvu ne prihvataju se u Srbiji „kao takva“. Potpisi se prvo overavaju u zemlji matične firme. Zatim, u zavisnosti od zemlje, dokument dobija apostil ili prolazi potpunu legalizaciju. Sa nekim zemljama Srbija ima sporazume po kojima nije potrebno ni jedno ni drugo.

Nakon toga sledi prevod ovlašćenog sudskog tumača na srpski jezik.

Prijava za osnivanje DOO danas se podnosi APR-u elektronski. Kada je osnivač strana firma, taj korak u praksi najčešće završava punomoćnik u Srbiji, na osnovu overenih i prevedenih dokumenata.

Gde se gubi najviše vremena

Kada je prijava ispravna, registracija u APR-u ide brzo. Ono što traje jesu papiri koji putuju: potpis kod notara u inostranstvu, apostil, slanje i prevod. Ako se u dokumentu nađe greška, ceo krug počinje ispočetka.

Zato je dobro da nacrt dokumenata pregleda neko ko se bavi osnivanjem firmi u Srbiji za strane osnivače, i to pre nego što se dokumenta potpišu u inostranstvu. Jedan pažljiv krug je brži od dva na brzinu.

Direktor, sedište i račun u banci

Direktor ćerke firme može biti strani državljanin i ne mora da živi u Srbiji. Ako će raditi iz Srbije, otvaraju se pitanja boravka i rada. To je posebna tema i rešava se odvojeno od registracije firme.

Sedište mora biti adresa u Srbiji, ali ne mora biti kancelarija u kojoj neko svakodnevno radi. Mnoge ćerke firme na početku koriste uslugu registrovanog sedišta, uz prijem i prosleđivanje službene pošte. Izuzetak su delatnosti za koje propisi traže poseban prostor.

Račun u banci je korak u kome se strani element najviše oseća. Banka mora da utvrdi ceo lanac vlasništva: od ćerke firme, preko matične firme, do fizičkih lica na kraju.

Za svaku kariku tražiće dokumentaciju, a zahtevi se razlikuju od banke do banke. U praksi, uz pravilno sastavljeno punomoćje, račun se može otvoriti i bez dolaska nekoga iz centrale u Srbiju.

Stvarni vlasnici kada je vlasnik strana firma

Svaka firma u Srbiji mora da upiše svoje stvarne vlasnike u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika, koju vodi APR. Za to postoji kratak zakonski rok nakon osnivanja. Stvarni vlasnik je fizičko lice koje na kraju lanca poseduje ili kontroliše firmu.

Kod domaćeg DOO sa dva osnivača to je jednostavno. Kod ćerke strane firme treba proći kroz strukturu matične firme, ponekad kroz više nivoa holding kompanija u različitim zemljama, i utvrditi ko je stvarno na kraju lanca.

Za to su potrebni podaci iz centrale. Najbolje je tražiti ih odmah, zajedno sa dokumentima za registraciju, jer kazne za propuštanje ove obaveze nisu male.

Posle registracije: šta počinje prvog dana

Rešenjem APR-a firma dobija matični broj i PIB. Tu se registracija završava, ali obaveze tek počinju.

• Knjigovodstvo od prvog dana. DOO vodi dvojno knjigovodstvo i predaje finansijske izveštaje. Ćerka strane firme po pravilu mora da izveštava i matičnu firmu, u njenom formatu i u njenim rokovima. Zbog tog dvostrukog izveštavanja iz istih knjiga ćerke firme često od početka angažuju spoljne računovodstvene usluge sa iskustvom u radu za strane vlasnike.
• Poslovi sa matičnom firmom. Usluge koje fakturiše centrala, zajmovi i licence su transakcije sa povezanim licem. Prate se posebno i mogu povući obavezu dokumentovanja transfernih cena.
• PDV i zaposleni. Ulazak u sistem PDV-a i prijava prvih zaposlenih imaju svoja pravila i rokove. Bolje ih je isplanirati pre prve fakture i prvog ugovora o radu.
• Novac ka matičnoj firmi. Isplata dobiti centrali ima svoja poreska pravila. Na nju mogu uticati i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i zemlje matične firme.

Često postavljana pitanja

Da li strana firma može sama da osnuje DOO u Srbiji?

Da. Član DOO može biti i pravno lice, pa strana kompanija može biti jedini osnivač i vlasnik ćerke firme.

Da li neko iz matične firme mora da dolazi u Srbiju?

U praksi ne mora. Dokumenta se potpisuju i overavaju u zemlji matične firme. Korake u Srbiji, kao što su prijava APR-u, račun u banci i upis stvarnih vlasnika, može da završi punomoćnik.

Da li direktor mora biti državljanin Srbije?

Ne. Direktor može biti strani državljanin i ne mora da živi u Srbiji. Ako će raditi u Srbiji, boravak i rad treba rešiti posebno.

Da li je ogranak jednostavniji za vođenje od ćerke firme?

Ne nužno. I ogranak vodi poslovne knjige, predaje finansijske izveštaje i ima poreske obaveze u Srbiji. Razlika je pre svega u odgovornosti za obaveze i u oporezivanju novca koji ide ka matičnoj firmi.

Koliko traje osnivanje kada je osnivač strana firma?

Kada je prijava ispravna, sama registracija je brza. Ukupno trajanje najviše zavisi od toga koliko brzo stignu overena, apostilirana i prevedena dokumenta iz inostranstva. Zato je najbolje početi od njih.