Administrativna zabrana na platu znači da se deo zarade zaposlenog ne isplaćuje njemu, već se direktno prosleđuje poveriocu, najčešće banci, kreditnoj instituciji, poslodavcu ili izvršnom poveriocu.
U praksi se najčešće javlja kod kredita, pozajmica, naknade štete, alimentacije i izvršenja preko javnog izvršitelja.
Najvažnije pitanje za zaposlenog nije samo “koliko dugujem”, već koliko zakonski sme da se odbije od plate i koliko novca mora da ostane za život. U Srbiji 2026. godine odgovor zavisi od vrste obustave, visine zarade i osnova duga.
Kod izvršenja na zaradi ograničenja su stroža ako zaposleni prima minimalnu ili ispodprosečnu zaradu, dok potraživanja za zakonsko izdržavanje imaju poseban prioritet.
Šta je administrativna zabrana na platu?
Administrativna zabrana je zabrana isplate dela zarade zaposlenom, uz njegov pristanak, tako da se određeni iznos umesto zaposlenom uplaćuje poveriocu.
Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koristi se formulacija “zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog dužnika”, a takva administrativna zabrana ima dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi.
U svakodnevnom jeziku, ljudi pod administrativnom zabranom često misle na situaciju u kojoj su kod banke ili druge finansijske institucije potpisali saglasnost da se rata kredita odbija direktno od plate. Poslodavac tada dobija dokument i svakog meseca, prilikom obračuna zarade, odvaja ugovoreni deo.
Pravno gledano, treba razlikovati tri bliske situacije:
| Situacija | Ko pokreće obustavu | Tipičan primer | Šta je važno za zaposlenog |
| Dobrovoljna administrativna zabrana | Zaposleni daje saglasnost | Kredit, zajam, kupovina na rate | Potpisana saglasnost može ozbiljno opteretiti zaradu |
| Obustava na osnovu duga prema poslodavcu | Poslodavac, ali samo uz osnov | Naknada štete, manjak, dug za opremu | Poslodavac ne sme samovoljno da “skine” platu |
| Izvršenje na zaradi | Sud ili javni izvršitelj | Dug po presudi, računu, alimentaciji | Važe zakonska ograničenja i prioriteti |
Razlika nije samo tehnička. Ako zaposleni potpiše administrativnu zabranu za kredit, on je praktično unapred pristao da se poverilac naplaćuje iz plate. Ako stigne rešenje javnog izvršitelja, poslodavac ne pita zaposlenog za saglasnost, već postupa po aktu koji je primio.
Koliko novca može da se odbije od plate?
Kod prinudnog izvršenja na zaradi, osnovno pravilo u Srbiji je: može se odbiti do jedne polovine zarade, ali ne uvek. Ako zarada ne prelazi prosečnu neto zaradu, izvršenje se sprovodi do jedne trećine.
Ako je zarada jednaka ili manja od minimalne zarade, izvršenje ide do jedne četvrtine. Za zakonsko izdržavanje, poput alimentacije, moguće je izvršenje do polovine primanja.
Za 2026. godinu posebno je važan prag prosečne neto zarade. Podatak koji je objavio Republički zavod za statistiku pokazuje da je prosečna neto zarada za april 2026. iznosila 121.805 dinara, dok je medijalna neto zarada iznosila 94.585 dinara.
Podatak je objavljen 25. juna 2026. i to je poslednji objavljeni mesečni podatak u trenutku pisanja teksta, 3. jula 2026.
To znači da kod zarade od, recimo, 90.000 dinara neto ne treba automatski računati polovinu, jer je taj iznos ispod poslednje objavljene prosečne neto zarade. U takvom slučaju limit za izvršenje je do jedne trećine.
| Neto zarada zaposlenog | Primer ograničenja | Najviše za obustavu | Zaposlenom ostaje |
| 65.296 dinara | Minimalna zarada za mesec sa 176 sati | 16.324 dinara, ako je limit 1/4 | 48.972 dinara |
| 90.000 dinara | Ispod prosečne neto zarade | 30.000 dinara, ako je limit 1/3 | 60.000 dinara |
| 121.805 dinara | Poslednji objavljeni prosek za april 2026. | Oko 40.602 dinara, ako se primeni 1/3 | Oko 81.203 dinara |
| 150.000 dinara | Iznad prosečne neto zarade | 75.000 dinara, ako je limit 1/2 | 75.000 dinara |
Tabela je pojednostavljen prikaz. U stvarnom obračunu presudni su tačan osnov duga, red prvenstva, prethodne zabrane, neto zarada u konkretnom mesecu i tekst akta koji je poslodavac dobio.
Da li se odbija od bruto ili neto plate?
Obustava se praktično računa od zarade posle poreza i doprinosa, jer se zarada u kontekstu izvršenja posmatra kao primanje zaposlenog po osnovu rada bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Za zaposlenog je to važna razlika. Kada neko kaže “imam platu 120.000”, mora se znati da li govori o neto iznosu koji prima na račun ili o bruto iznosu iz ugovora. Administrativna zabrana se u svakodnevnom životu oseća kroz neto platu: kroz novac koji ne legne na račun jer je prosleđen poveriocu.
Zato je prvi praktičan korak uvek pregled platnog listića. Na njemu treba da se vidi bruto zarada, porezi i doprinosi, neto zarada, obustave i konačan iznos za isplatu. Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa i odbicima od zarade za svakog zaposlenog.
Kako minimalna zarada utiče na administrativnu zabranu u 2026?
Minimalna zarada menja granicu zaštite zaposlenog, jer na minimalnoj zaradi izvršenje može biti znatno manje nego na višoj zaradi. Socijalno-ekonomski savet navodi da se za period januar-decembar 2026. primenjuje minimalna cena rada od 371 dinar neto po radnom času, bez poreza i doprinosa.
Minimalac zato nije jedan isti mesečni broj. Mesec sa 160 radnih sati daje neto minimalnu zaradu od 59.360 dinara, dok mesec sa 184 sata daje 68.264 dinara. Praktičan pregled minimalne zarade za 2026. navodi prosečnu minimalnu neto zaradu od 64.554 dinara za prosečan mesečni fond od 174 sata.
U praksi to znači da se limit obustave može razlikovati od meseca do meseca ako zaposleni prima minimalnu zaradu. Februar 2026. ima niži fond sati od jula 2026, pa je i novčani iznos minimalca niži. Procenat može biti isti, ali dinarski iznos nije.
Može li poslodavac sam da uvede obustavu od plate?
Poslodavac ne sme samovoljno da odbije novac od plate samo zato što smatra da zaposleni nešto duguje. Prema Zakonu o radu, poslodavac može svoje novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade samo na osnovu pravnosnažne sudske odluke, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.
To je jedna od najvažnijih zaštita u radnom odnosu. Ako je, na primer, poslodavac utvrdio manjak u kasi, oštećenje službenog telefona ili štetu na vozilu, to ne znači da može sledećeg meseca da isplati umanjenu zaradu bez pravilnog osnova. Mora postojati pristanak zaposlenog, sudska odluka ili drugi zakonski osnov.
Još jedna česta situacija je “potpisao si izjavu, sve može”. Nije baš tako jednostavno. Pristanak mora biti jasan, konkretan i povezan sa određenim potraživanjem. Blanko pristanak, nejasna izjava ili pritisak na zaposlenog mogu kasnije otvoriti spor.
Najbezbedniji odgovor za zaposlenog je manje uzbudljiv, ali korisniji: ne potpisivati administrativnu zabranu dok nije jasno ko je poverilac, koliki je dug, kolika je mesečna rata, koliko dugo traje obustava i šta se dešava ako se promeni poslodavac.
Šta ako već postoji jedna administrativna zabrana?
Ako već postoji administrativna zabrana, nova obustava ne znači da cela plata može nestati. Zakon administrativnoj zabrani daje dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi, ali istovremeno propisuje prioritete. Posebno su zaštićeni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje, rentu za izdržavanje izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja i rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad.
Za obračunsku službu poslodavca redosled nije stvar simpatije prema zaposlenom ili poveriocu. Gleda se pravni osnov, datum prijema, vrsta potraživanja i zakonski limit.
Šta ljudi obično previde?
@vizijaracunovodstvosrb Da li postoji ograničenje po pitanju visine obustave iz zarade na osnovu administrativne zabrane Administrativna zabrana (pristanak zaposlenog na obustavu zarade) ima pravno dejstvo kao rešenje o izvršenju, s tim da ne postoji zakonsko ograničenje u pogledu visine obustave – ako postoji saglasnost zaposlenog. Dakle, poslodavac može obustaviti i više od zakonskog maksimuma, pod uslovom da postoji izričit pristanak radnika. Međutim, u slučaju prinudnog izvršenja bez pristanka zaposlenog, primenjuju se zakonska ograničenja iz člana 258. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja su: Do 1/2 zarade – redovno ograničenje. Do 1/3 zarade – ako plata ne prelazi prosečnu neto zaradu. Do 1/4 zarade – ako je plata jednaka ili manja od minimalne zarade. Da rezimiramo – kod administrativne zabrane sa pristankom zaposlenog – nema ograničenja visine obustave. Kod prinudne naplate (bez pristanka) – postoji zakonsko ograničenje koje zavisi od visine zarade.
Najčešća greška je uverenje da administrativna zabrana nije “prava” obustava jer ju je zaposleni sam potpisao. Upravo tu nastaje problem. Kada zaposleni potpiše saglasnost banci ili drugom poveriocu, poslodavac može postati deo mehanizma naplate, a plata prestaje da bude potpuno slobodan prihod.
Druga greška je računanje samo mesečne rate. Zaposleni često procenjuje da može da izdrži ratu od 20.000 dinara dok je sve normalno. Ali ako se kasnije pojavi izvršenje, alimentacija, bolovanje sa nižom naknadom ili smanjenje stimulacije, ista rata postaje mnogo teža. Na papiru je sve legalno, ali kućni budžet puca.
Treća zabluda je da promena posla automatski briše problem. Kod izvršenja na zaradi, poslodavac ima obaveze prema aktu koji je primio, a u određenim situacijama može snositi odgovornost ako ne postupa po rešenju o izvršenju ili ako posle prestanka radnog odnosa ne dostavi rešenje novom poslodavcu kada je to dužan da uradi.
Koja primanja su zaštićena od izvršenja?
Ne može se svako primanje tretirati kao obična plata. Zakon o izvršenju i obezbeđenju navodi primanja koja ne mogu biti predmet izvršenja, uključujući primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, određene naknade štete zbog narušenja zdravlja, socijalna primanja, primanja po osnovu privremene nezaposlenosti, primanja po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom, stipendije i pomoć učenicima i studentima.
Za čitaoca je ovde važno jedno praktično pitanje: da li novac na računu zaista potiče od zarade ili od zaštićenog primanja. Ako su različita primanja pomešana na istom računu, dokazivanje porekla novca može postati komplikovanije.
Zato je dobro čuvati rešenja, obračune, potvrde i izvode, naročito ako osoba prima naknadu po osnovu socijalne zaštite, porodiljskog odsustva ili drugog posebno zaštićenog prava.
Primer obračuna: plata od 90.000 dinara i kreditna zabrana
Zamislimo zaposlenog koji ima neto zaradu 90.000 dinara. Pošto je taj iznos ispod poslednje objavljene prosečne neto zarade od 121.805 dinara za april 2026, kod prinudnog izvršenja bi se gledao limit do jedne trećine. To znači da bi okvirni maksimalni iznos za izvršenje bio 30.000 dinara.
Ako zaposleni već ima administrativnu zabranu za kredit od 22.000 dinara, njemu ostaje 68.000 dinara. Ako kasnije stigne još jedno izvršenje koje nema jači prioritet, ne znači da će se automatski dodati novih 30.000 dinara. Mora se gledati ukupno opterećenje zarade i red prvenstva.
Ako, međutim, stigne potraživanje za zakonsko izdržavanje, ono ima posebnu težinu i može promeniti raspored naplate. Zato administrativna zabrana nije samo odnos zaposlenog i banke, već deo šireg rizika ličnih finansija.
Šta zaposleni treba da proveri pre potpisivanja administrativne zabrane?
Pre potpisivanja administrativne zabrane, zaposleni treba da proveri nekoliko stvari koje često odlučuju da li će obustava biti podnošljiva ili opasna po kućni budžet:
- tačan iznos mesečne obustave
- ukupan dug i rok otplate
- da li je obustava fiksna ili promenljiva
- šta se dešava kod kašnjenja zarade
- šta se dešava kod bolovanja, porodiljskog odsustva ili smanjenja zarade
- da li poverilac može tražiti naplatu drugim putem ako obustava nije dovoljna
- da li dokument jasno navodi poverioca, osnov duga i broj računa za uplatu
Šta poslodavac mora da radi?
Poslodavac mora da obračuna obustavu, evidentira odbitke i isplati odgovarajući iznos poveriocu kada za to postoji pravni osnov. Ako je u pitanju rešenje o izvršenju, poslodavac ne sme da ga ignoriše.
Zakon predviđa odgovornost poslodavca za štetu koju izvršni poverilac pretrpi ako poslodavac ne postupa po rešenju o izvršenju.
Sa ljudske strane, računovodstvo je često između dve neprijatne pozicije. Zaposleni očekuje veću isplatu, poverilac očekuje naplatu, a poslodavac mora da poštuje propise. Zato su pisani tragovi važni: akt poverioca, rešenje, saglasnost zaposlenog, obračun zarade i dokaz o uplati.
Da li se administrativna zabrana može ukinuti?
Administrativna zabrana se može prestati primenjivati kada je dug plaćen, kada poverilac dostavi potvrdu ili nalog za obustavu dalje naplate, kada istekne ugovoreni period ili kada nadležni organ donese odluku koja menja postojeće stanje. Zaposleni ne bi trebalo da se oslanja samo na usmeni dogovor.
Najbolje je tražiti pisanu potvrdu poverioca da je dug izmiren. Poslodavac zatim treba da ima dokument na osnovu kog prestaje sa obustavom. Ako se zabrana nastavi i posle otplate, zaposleni treba odmah da traži obračun, dokaz o uplatama i usklađivanje sa poveriocem.
Kod izvršenja preko javnog izvršitelja, pitanje prestanka zavisi od stanja predmeta, namirenja duga, troškova i odluka u postupku. Dug često nije samo glavnica. Može uključiti kamatu i troškove postupka, pa iznos koji zaposleni “pamti” nije uvek konačan iznos za naplatu.
Za kraj…
Administrativna zabrana na platu je ozbiljan mehanizam naplate, ne obična formalnost uz kredit ili dug. U Srbiji 2026. godine najvažnije granice kod izvršenja na zaradi su jedna četvrtina za minimalnu zaradu, jedna trećina za zaradu koja ne prelazi prosečnu neto zaradu i jedna polovina za više zarade, uz posebno pravilo za zakonsko izdržavanje.
Za zaposlenog je najvažnije da zna kolika mu je neto zarada, po kom osnovu se novac odbija, koji je zakonski limit i da li postoji još neka zabrana. Za poslodavca je ključno da ne postupa po neformalnim zahtevima, već po jasnom pravnom osnovu i urednoj dokumentaciji.
Najbolja zaštita nije kasna reakcija, već pažljivo potpisivanje. Jedan potpis na administrativnoj zabrani može mesecima ili godinama određivati koliko novca zaista stiže na račun.