Da li računi za struju, vodu i komunalije zastarevaju i nakon koliko vremena?

Neplaćeni računi za struju, vodu, grejanje i određene komunalne usluge za domaćinstva u Srbiji zastarevaju za jednu godinu. Rok je propisan članom 378. Zakona o obligacionim odnosima, ali to ne znači da dug automatski nestaje kada prođe 12 meseci.

Građanin mora da se pozove na zastarelost, a za konačan odgovor važno je i da li je pre isteka roka pokrenut postupak naplate. Ako je dug već utvrđen pravnosnažnom odlukom nadležnog organa, primenjuju se druga pravila.

Zbog toga račun za struju star tri godine nije nužno zastareo, kao što ni opomena za dug od pre dve godine ne znači da poverilac ima pravo da ga prinudno naplati. Presudni su datum dospeća, preduzete radnje poverioca i eventualno priznanje duga.

Važno je znati da dug ne nestaje automatski kada zastari. Ako je prošlo više od godinu dana od dospeća računa za struju, vodu ili grejanje, a poverilac u međuvremenu nije preduzeo radnju koja prekida zastarelost, građanin ima pravo da se pozove na zastarelost i odbije plaćanje. U slučaju da poverilac pokrene postupak naplate, građanin mora blagovremeno da istakne prigovor zastarelosti, jer sud o tome ne vodi računa po službenoj dužnosti.

Kada je zastarelost zaista nastupila i prigovor bude uspešan, poverilac više ne može prinudno da naplati dug. Građanin tada nije dužan da plati zastarelo potraživanje, iako sama obaveza pravno ne nestaje. Međutim, ako je poverilac pre isteka roka pokrenuo odgovarajući postupak ili je dužnik priznao dug, zastarelost je mogla biti prekinuta, pa protek jedne godine od dospeća računa nije dovoljan za oslobađanje od prinudne naplate.

Posle koliko vremena zastarevaju računi za struju, vodu i komunalije?

Član 378. Zakona o obligacionim odnosima propisuje jednogodišnji rok zastarelosti za potraživanja koja se odnose na isporučenu električnu energiju, grejanje, gas, vodu, dimničarske usluge i održavanje čistoće za potrebe domaćinstva.

Rok se odnosi na svaku pojedinačnu dospelu obavezu. Drugim rečima, ne postoji jedan zajednički datum zastarelosti za sve neplaćene račune iz određene godine.

Važan uslov je da se navedene usluge koriste za domaćinstvo. Za potrošnju poslovnih korisnika rok se utvrđuje prema pravnoj prirodi potraživanja, pa se jednogodišnje pravilo ne prenosi automatski na firme i preduzetnike.

Kada zastareva račun za struju?

Račun za struju zastareva za jednu godinu ako je električna energija isporučena za potrebe domaćinstva i ako u međuvremenu nije nastupio prekid ili zastoj zastarelosti.

Rok ne počinje od dana kada je potrošena električna energija, niti nužno od datuma koji je odštampan kao datum izdavanja računa. Za računanje je važan datum dospeća, odnosno poslednji dan u kojem je obavezu trebalo platiti.

Primer zastarelosti računa za struju

Pretpostavimo da je račun za struju za mart 2025. godine dospeo na plaćanje 25. aprila 2025. godine.

Ako potrošač nije platio račun, rok zastarelosti počinje da teče narednog dana, 26. aprila 2025. godine. Ukoliko poverilac nije preduzeo radnju koja prekida zastarelost i nije bilo drugih zakonskih okolnosti koje utiču na rok, jednogodišnji period završava se u aprilu 2026. godine.

Primer se odnosi samo na navedeni račun. Računi za april, maj i naredne mesece imaju sopstvene datume dospeća i rokove zastarelosti.

Na isti način, ako građanin ima pet neplaćenih računa za struju, ne znači da je svih pet zastarelo čim prvi od njih navrši godinu dana.

Da li računi za vodu i grejanje zastarevaju posle godinu dana?

Da. Za vodu i toplotnu energiju isporučene domaćinstvima važi jednogodišnji rok iz člana 378. Zakona o obligacionim odnosima.

Kod vode treba razlikovati redovno potraživanje za potrošnju od drugih troškova koji se mogu pojaviti na računu, poput pojedinih naknada ili posebnih usluga. Za svaku obavezu važna je njena pravna osnova.

Isto pravilo važi za centralno grejanje u stanovima i kućama kada se toplotna energija isporučuje za potrebe domaćinstva. Na zastarelost ne utiče činjenica da se grejanje u pojedinim gradovima naplaćuje tokom cele godine.

Zakon izričito propisuje da zastarelost teče i kada se isporuka usluge nastavlja. Građanin, dakle, ne mora da prestane da koristi vodu ili grejanje da bi rok za ranije dospele račune počeo da teče.

Kada zastareva dug za Infostan i druge zbirne komunalne račune?

Građani koji komunalne usluge plaćaju preko objedinjene naplate, kao što je Infostan u Beogradu, dobijaju jedan račun sa više stavki. Međutim, zajednička uplatnica ne znači da sve obaveze na njoj imaju identičan rok zastarelosti.

Na primer, potraživanja za vodu, grejanje i održavanje čistoće za domaćinstvo obuhvaćena su jednogodišnjim rokom iz Zakona o obligacionim odnosima.

Za druge stavke potrebno je utvrditi na šta se konkretna naknada odnosi. Naknade za pojedine usluge održavanja zgrade, upravljanja ili druge obaveze ne moraju imati isti pravni osnov kao isporuka vode ili toplotne energije. Na značaj pravnog osnova potraživanja ukazuje i sudska praksa Vrhovnog suda.

Tek na osnovu tih podataka moguće je utvrditi na koje stavke se primenjuje jednogodišnja zastarelost, a za koje treba proveriti drugi zakonski rok.

Od kog datuma počinje da teče zastarelost računa?

Prema članu 361. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelost počinje da teče prvog dana nakon dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, osim ako zakon za određeni slučaj propisuje drugačije.

Kod mesečnih komunalnih računa taj trenutak je vezan za dospeće računa.

Obračun iz tabele je ilustrativan. Za stvarno dugovanje potrebno je utvrditi tačan datum dospeća i okolnosti koje su nastupile posle tog datuma.

Posebno je važno proveriti da li je poverilac pokrenuo postupak pre isteka roka. Datum kada je građanin primio rešenje o izvršenju nije uvek isti kao datum kada je poverilac podneo predlog za izvršenje.

Da li dug automatski nestaje kada zastari?

Ne. Zastarelost ne briše dug automatski. Član 360. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da zastarelošću prestaje pravo da se zahteva ispunjenje obaveze, ali sud ne uzima zastarelost u obzir ako se dužnik na nju nije pozvao.

U praksi to znači da poverilac i posle isteka roka može da pošalje opomenu ili pokrene postupak naplate. Ako dužnik propusti da blagovremeno istakne zastarelost, rizikuje da postupak naplate bude nastavljen.

Važno je razlikovati zastarelost dugovanja od grešaka prilikom plaćanja, poput pogrešnog poziva na broj, zbog kojeg uplata može ostati nepravilno evidentirana.

Šta ako stigne opomena za račun star dve, tri ili pet godina?

Opomena za dug koji je nastao pre nekoliko godina ne dokazuje sama po sebi da poverilac i dalje ima pravo na prinudnu naplatu.

Ako je u pitanju običan račun za struju ili vodu za domaćinstvo, a poverilac tokom zakonskog roka nije preduzeo radnju koja prekida zastarelost, dužnik ima osnov da se pozove na protek jednogodišnjeg roka.

Pre odgovora na opomenu važno je utvrditi na koje račune se potraživanje odnosi. Ako preduzeće na opomeni navodi samo ukupan dug, korisnik ima razlog da zatraži pregled pojedinačnih zaduženja i uplata.

Treba utvrditi i da li je ranije vođen sudski ili izvršni postupak. Dug star pet godina ne mora biti zastareo ako je postupak blagovremeno pokrenut, a potraživanje je kasnije utvrđeno pravnosnažnom odlukom.

Da li sama opomena prekida zastarelost?

Ne. Član 391. Zakona o obligacionim odnosima izričito propisuje da za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac dužnika pismeno ili usmeno pozove da ispuni obavezu.

Prema tome, slanje obične opomene za neplaćen račun ne pokreće novi jednogodišnji rok.

Drugačije posledice nastaju ako poverilac preduzme odgovarajuću radnju pred sudom ili drugim nadležnim organom radi naplate potraživanja.

Da li zastareva komunalni dug koji je već kod izvršitelja?

Da li je dug zastareo zavisi pre svega od toga kada je poverilac pokrenuo postupak i na osnovu koje isprave je izvršenje određeno.

Ako je poverilac podneo predlog za izvršenje pre isteka roka zastarelosti, time je, uz ispunjenje zakonskih uslova, prekinuo tok zastarelosti.

Član 388. Zakona o obligacionim odnosima propisuje prekid zastarelosti podizanjem tužbe i drugim odgovarajućim radnjama poverioca pred nadležnim organom radi ostvarenja potraživanja.

Na primer, ako je račun dospeo 25. aprila 2025. godine, a poverilac je u oktobru iste godine podneo uredan predlog za izvršenje, nije dovoljno da dužnik u maju 2026. tvrdi da je prošlo više od godinu dana od dospeća računa.

Za procenu konkretnog slučaja potrebno je pregledati dokumentaciju izvršnog postupka.

Pravosudni informativni portal Otvorena vrata pravosuđa objašnjava da su tri podatka ključna za proveru zastarelosti kod izvršitelja. To su datum dospeća duga, zakonski rok zastarelosti i datum podnošenja predloga za izvršenje.

Koliki je rok za prigovor na rešenje o izvršenju?

Za rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, među koje spadaju i odgovarajući računi, Zakon o izvršenju i obezbeđenju po pravilu predviđa rok od osam dana za podnošenje prigovora.

Rok se računa od dostavljanja rešenja, prema pravilima postupka. Tačan pravni lek, organ kojem se podnosi i rok navedeni su u pouci o pravnom leku.

Propuštanje roka može imati ozbiljne posledice. Zato je potrebno reagovati nakon prijema rešenja, umesto čekanja da poverilac ili izvršitelj sami utvrde zastarelost.

Način podnošenja pravnog leka i njegovi obavezni elementi objašnjeni su i u vodiču kako razlikovati prigovor i žalbu.

Kako se podnosi prigovor zastarelosti komunalnog duga?

Prigovor zastarelosti je način na koji dužnik pred nadležnim organom ističe da je poverilac propustio zakonski rok za naplatu potraživanja.

Ako je građanin dobio rešenje o izvršenju na osnovu računa, zastarelost se navodi kao razlog u odgovarajućem pravnom leku.

Prigovor treba da sadrži podatke na osnovu kojih nadležni organ može da utvrdi na koje se potraživanje odnosi i zbog čega dužnik smatra da je nastupila zastarelost.

Prigovor mora da odgovara konkretnom rešenju i zahtevima Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Sama rečenica da je račun stariji od godinu dana nije dovoljna ako je u međuvremenu pokrenut postupak ili nastupio drugi zakonski razlog za prekid zastarelosti.

Primer obrazloženja prigovora zastarelosti

U nastavku je primer dela obrazloženja za hipotetički slučaj u kojem je protekao jednogodišnji rok i nije bilo radnje koja prekida zastarelost.

Ističem prigovor zastarelosti potraživanja za isporučenu električnu energiju za potrebe domaćinstva, na osnovu člana 378. Zakona o obligacionim odnosima.

Potraživanje po računu broj [broj računa] dospelo je na naplatu [datum], dok je predlog za izvršenje podnet [datum]. S obzirom na to da je od dospeća potraživanja do podnošenja predloga protekao zakonski rok od jedne godine, a prema dostupnoj dokumentaciji nije nastupio prekid ili zastoj zastarelosti, predlažem da nadležni organ usvoji prigovor u odnosu na navedeno potraživanje.

Primer predstavlja samo deo obrazloženja, a ne gotov podnesak. Za konkretan predmet potrebno je primeniti pravila o nadležnosti, sadržini pravnog leka i dokazima, naročito ako je dug već obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem.

Da li delimična uplata ili reprogram duga prekidaju zastarelost?

Član 387. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da zastarelost prekida priznanje duga. Zakon kao primere posrednog priznanja navodi delimičnu otplatu, plaćanje kamate i davanje obezbeđenja.

To znači da delimična uplata može imati pravne posledice i na ostatak dugovanja, u zavisnosti od toga koja je obaveza priznata i okolnosti konkretnog slučaja.

Poseban oprez potreban je kada komunalno preduzeće ponudi potpisivanje sporazuma o otplati duga na rate. Potpisani sporazum može sadržati priznanje postojećeg dugovanja.

Pre potpisivanja sporazuma važno je razumeti i posledice prevremenog raskida ugovora, naročito ako dokument predviđa posebne uslove otplate ili dodatne troškove.

Građanin koji smatra da je potraživanje već zastarelo treba da utvrdi pravne posledice ponuđenog sporazuma pre potpisivanja.

Šta ako je dug već zastareo pre potpisivanja sporazuma?

Član 366. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da se pismeno priznanje zastarele obaveze smatra odricanjem od zastarelosti.

Prema tome, potpisivanje izjave ili sporazuma kojim se priznaje već zastareo dug može promeniti položaj dužnika.

Nije svaki dokument koji komunalno preduzeće pošalje priznanje duga. Za pravne posledice presudni su njegov sadržaj i postupanje građanina.

Da li računi prestaju da zastarevaju kada poverilac tuži dužnika?

Pokretanje odgovarajućeg postupka pred sudom ili drugim nadležnim organom prekida zastarelost, pod uslovima propisanim zakonom.

Po prekidu, vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u novi rok. Kada novi rok počinje da teče zavisi od razloga prekida i ishoda postupka.

Članovi 389. i 390. Zakona o obligacionim odnosima uređuju i situacije u kojima se smatra da prekida nije bilo, na primer kod određenih slučajeva odustanka od tužbe, odbacivanja zahteva ili ponovnog podnošenja tužbe.

Zbog toga se iz same činjenice da je nekada bio pokrenut postupak ne može zaključiti da zastarelost više nikada neće nastupiti.

Kada se za komunalne dugove primenjuje zastarelost od 10 godina?

Član 379. Zakona o obligacionim odnosima propisuje desetogodišnji rok za potraživanja utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, odlukom drugog nadležnog organa ili odgovarajućim poravnanjem.

Pravilo obuhvata i potraživanja za koja zakon pre donošenja takve odluke predviđa kraći rok.

Na primer, neplaćeni račun za vodu za domaćinstvo u početku podleže jednogodišnjem roku. Ako poverilac blagovremeno pokrene postupak i njegovo potraživanje bude pravnosnažno utvrđeno odlukom, za utvrđeno potraživanje primenjuje se desetogodišnji rok.

Važno je naglasiti da ni desetogodišnji rok ne teče u svim okolnostima neprekidno. Na njegovo računanje utiču zakonska pravila o prekidu i zastoju zastarelosti.

Član 379. sadrži i posebno pravilo za povremena potraživanja koja proističu iz odluke, a dospevaju tek u budućnosti. Zato svaki iznos naveden u izvršnoj dokumentaciji ne mora automatski imati isti datum početka i iste uslove zastarelosti.

Da li komunalno preduzeće sme da isključi struju ili vodu zbog starog duga?

Zastarelost potraživanja i obustava isporuke komunalne usluge dva su pravno odvojena pitanja.

Pravo pružaoca usluge da obustavi isporuku zavisi od posebnih propisa i pravila za konkretnu uslugu, dok se zastarelost novčanog potraživanja procenjuje prema Zakonu o obligacionim odnosima.

Na primer, snabdevanje električnom energijom uređeno je posebnim energetskim propisima i ugovornim uslovima. Prema pravilima EPS-a o obustavi isporuke, domaćinstvo pre obustave zbog neizmirenih obaveza dobija pisano upozorenje i rok od 30 dana za plaćanje.

Kod promene vlasništva nad nekretninom posebno je važno proveriti na čije ime glase računi, kao i kako se sprovodi promena vlasnika struje i Infostana.

Građanin zato ne bi trebalo da izjednačava protek jednogodišnjeg roka sa automatskim pravom na neograničeno korišćenje usluge bez izmirivanja tekućih računa.

Ako postoji spor oko starog dugovanja, važno je odvojiti zastarele stavke od novih, dospelih i nespornih računa.

Šta ako ste već platili dug koji je zastareo?

Član 367. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da dužnik koji ispuni zastarelu obavezu nema pravo da zahteva vraćanje datog, čak ni ako nije znao da je obaveza zastarela.

Drugim rečima, ako građanin dobrovoljno plati stari komunalni račun, samo naknadno saznanje da je potraživanje bilo zastarelo nije dovoljno za povraćaj novca.

Druga pitanja nastaju ako je uplata izvršena greškom, dva puta ili po nekom drugom osnovu koji nije vezan samo za zastarelost. Tada se pravni osnov za eventualni povraćaj razmatra posebno.

Kako proveriti da li je vaš komunalni dug zastareo?

Građanin koji ima neplaćene račune iz prethodnih godina prvo treba da utvrdi od kada dug postoji i šta se sa njim dešavalo.

Ako je stiglo rešenje o izvršenju, rok za ulaganje pravnog leka je kratak. Građanin koji smatra da je dug zastareo treba da istakne zastarelost u odgovarajućem postupku i uz relevantne dokaze.

Jednogodišnja zastarelost štiti domaćinstva od prinudne naplate određenih starih računa, ali samo kada su ispunjeni zakonski uslovi i kada se dužnik blagovremeno pozove na svoje pravo. Zbog toga pri proveri starog duga nije dovoljno pogledati samo godinu sa računa. Potrebno je utvrditi i šta je poverilac u međuvremenu preduzeo.