Kriptovalute više nisu tema rezervisana za mali broj ljudi koji sate provode na Discord grupama i Telegram kanalima. Danas dosta ljudi u Srbiji kupuje Bitcoin, Ethereum ili druge tokene, neki ulažu dugoročno, neki trguju aktivnije, a ima i onih koji tek sada pokušavaju da shvate šta ih zapravo čeka kada novac legne na račun. Tu obično kreće ono najneprijatnije pitanje: “Dobro, a kako se ovo prijavljuje državi?”
I iskreno, nije ni čudo što nastane konfuzija. Jedni pričaju da porez ne postoji dok ne povučete novac, drugi tvrde da je svaka zamena oporeziva, treći vas ubeđuju da niko ništa ne proverava. Problem je što se ljudi oslone na komentare sa interneta umesto da pogledaju šta zaista piše u zakonu.
Kada nastaje poreska obaveza i šta zapravo prijavljujete
U Srbiji se porez na kriptovalute uglavnom tretira kao porez na kapitalnu dobit. Za fizička lica stopa iznosi 15% i obračunava se na razliku između nabavne i prodajne cene digitalne imovine.
Praktično, poreska obaveza nastaje onda kada ostvarite dobit prodajom kriptovalute. To znači da nije dovoljno samo da vrednost vašeg portfolija poraste na aplikaciji. Dobit mora biti realizovana.
U prevodu:
- kupili ste BTC za 2.000 evra
- prodali ste ga za 3.000 evra
- razlika od 1.000 evra predstavlja kapitalnu dobit
- na tu razliku obračunava se porez od 15%
Ljudi često proveravaju i kretanje tržišta pre prodaje, pa nije neobično da usput gledaju i Bitcoin price EUR kako bi imali realniju predstavu o trenutnoj vrednosti i eventualnoj zaradi pre nego što odluče da zatvore poziciju.
Postoji još jedna važna stvar koju dosta ljudi previdi. Ako ste kripto zamenili za drugi kripto, i to može imati poreski tretman u Srbiji, zavisno od konkretne transakcije i načina evidencije.
PPDG 3R obrazac i rok koji mnogi promaše
Najviše problema nastaje oko samog obrasca i rokova. Ljudi često misle da porez prijavljuju jednom godišnje kao platu ili freelance prihod, ali kod kapitalne dobiti od kripta pravila funkcionišu drugačije.
Za prijavu se koristi obrazac PPDG 3R, odnosno poreska prijava za kapitalnu dobit.
Rok za podnošenje prijave je 120 dana od isteka kvartala u kojem ste ostvarili dobit.
To u praksi izgleda ovako:
|
Period prodaje |
Krajnji rok za prijavu |
|
Januar do mart |
30. jul |
|
April do jun |
30. oktobar |
|
Jul do septembar |
30. januar |
|
Oktobar do decembar |
30. april |
I sad dolazi deo gde ljudi naprave grešku. Prodaju kripto u februaru, zaborave na to, pa se sete sledeće godine kada krenu priče o poreskoj kontroli.
Poreska uprava može tražiti dokumentaciju i nekoliko godina unazad. Zato nije pametno oslanjati se na ono “ma neće to niko gledati”.
Kako izgleda obračun poreza u praksi
Najlakše je objasniti kroz konkretan primer, pošto teorija ume da zvuči komplikovanije nego što zapravo jeste.
Recimo da ste:
- 15. februara 2025. kupili 0.5 BTC za 20.000 EUR
- 12. maja 2026. prodali tih 0.5 BTC za 31.000 EUR
Kapitalna dobit iznosi:
31.000 EUR minus 20.000 EUR = 11.000 EUR
Na taj iznos obračunava se porez od 15%.
Vaša poreska obaveza:
11.000 × 15% = 1.650 EUR
Naravno, u prijavi se koristi dinarska protivvrednost prema kursu na dan transakcije.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, porez na kapitalnu dobit za fizička lica u Srbiji iznosi 15% na razliku između prodajne i nabavne vrednosti digitalne imovine. (https://platica.rs/kripto-porez)
Ljudi se često zbune kada imaju više kupovina iste kriptovalute po različitim cenama. Tu se koristi FIFO metod.
Šta je FIFO metoda i zašto je važna
FIFO znači “first in, first out”. Kod obračuna poreza smatra se da prvo prodajete najstarije kupljene kriptovalute.
Na primer:
- kupili ste 0.2 BTC u januaru
- zatim još 0.2 BTC u aprilu
- prodajete 0.2 BTC u septembru
Poreski obračun se prvo vezuje za januarsku kupovinu.
Deluje banalno dok ne krenete da sabirate desetine transakcija sa više menjačnica. Tada nastaje pravi haos ako nemate evidenciju.
Zbog toga dosta ljudi vodi posebnu tabelu sa:
- datumom kupovine
- količinom
- cenom
- provizijama
- datumom prodaje
I da budem iskrena, mnogo je lakše voditi evidenciju dok imate pet transakcija nego kada posle dve godine pokušavate da rekonponujete istoriju sa Binance, Kraken i privatnih walleta.
Koju dokumentaciju treba sačuvati
Ovo je deo koji mnogi shvate ozbiljno tek kada krenu da popunjavaju prijavu.
Bez dokumentacije teško dokazujete nabavnu cenu. Ako ne možete da dokažete koliko ste platili kripto, postoji rizik da poreski organ tretira kompletnu prodajnu vrednost kao dobit.
Zato sačuvajte:
- izvode sa menjačnica
- potvrde o kupovini
- bankovne izvode
- wallet istoriju transakcija
- screenshotove ako nemate drugi dokaz
- potvrde o provizijama
Da li ste znali?
Ako ostvarite kapitalni gubitak, i dalje podnosite prijavu.
Ljudi često misle da prijava postoji samo kada treba platiti porez. Nije tako. Gubitak može imati značaj zbog budućih poreskih obračuna i evidencije.
Kako izgleda podnošenje prijave preko ePorezi
Većina ljudi danas prijavu podnosi elektronski preko portala ePorezi.
Potrebno vam je:
- elektronski sertifikat ili ConsentID
- pristup ePorezi portalu
- popunjen PPDG 3R obrazac
- dokumentacija o transakcijama
Sam obrazac traži:
- podatke o obvezniku
- datum sticanja i prodaje
- nabavnu vrednost
- prodajnu vrednost
- obračun dobiti
Ne zvuči komplikovano dok ne otvorite obrazac prvi put. Iskreno, forma ume da izgleda kao da je pravio neko ko nikada nije kupio ni 20 evra kripta u životu.
Zato dosta ljudi prvo napravi svoju tabelu obračuna, pa tek onda unosi podatke u sistem.
Rudarenje, staking i airdrop nisu ista priča
Ovde nastaje dodatna zabuna jer se ne tretira svaki prihod od kripta isto.
Kapitalna dobit uglavnom se odnosi na prodaju digitalne imovine koju ste prethodno stekli kupovinom.
Međutim:
- staking nagrade
- mining prihodi
- airdropovi
mogu imati drugačiji poreski tretman i nekada se posmatraju kao drugi prihod ili prihod od delatnosti.
Zato nije dobra ideja da sve gurate u isti obračun samo zato što je “sve kripto”.
Ako imate ozbiljnije iznose ili veliki broj transakcija, mnogo je pametnije konsultovati poreskog savetnika nego kasnije ispravljati prijave.
Greške koje ljudi najčešće prave
Neke stvari se stalno ponavljaju, posebno kod ljudi koji prvi put prijavljuju porez na kripto.
Najčešće greške:
- ne čuvaju dokaze o kupovini
- prijavljuju samo isplatu na banku
- ignorišu zamene kripto za kripto
- zaborave rok od 120 dana
- mešaju privatne i poslovne wallet adrese
- računaju profit bez provizija
Videla sam i situacije gde ljudi pokušavaju ručno da računaju stotine transakcija iz više godina. Posle treće Excel tabele više niko nije siguran šta je kupovina, šta transfer, a šta prodaja.
Ako aktivnije trgujete, stvarno vredi voditi urednu evidenciju od početka.
Postoje i poreske olakšice
O ovome se manje priča, a može biti značajno za neke investitore.
Prema važećim pravilima, postoje situacije u kojima možete ostvariti poreske olakšice ako sredstva od prodaje digitalne imovine investirate u kapital domaće kompanije ili investicionog fonda u propisanom roku.
Takođe, određeni izvori navode da digitalna imovina držana duže od 10 godina može biti oslobođena poreza na kapitalnu dobit.
Pošto se praksa i tumačenja menjaju, posebno kod kripta, dobro je proveriti aktuelne smernice Poreske uprave pre podnošenja prijave.
Pitanja koja ljudi često postavljaju
Za kraj
Porez na kriptovalute u Srbiji više nije siva zona o kojoj niko ništa ne zna. Pravila postoje, rokovi postoje i država očekuje da prijavite ostvarenu dobit.
Najvažnije je da ne čekate poslednji trenutak i da ne pokušavate naknadno da skupljate dokumentaciju iz nekoliko godina trgovanja. Tada sve postaje mnogo komplikovanije nego što bi trebalo.
Ako imate mali broj transakcija, uz malo organizacije možete sami završiti prijavu. Kada broj trgovina postane ozbiljan, posebno ako koristite više platformi i DeFi servise, pomoć stručnog lica ume da uštedi dosta vremena i nerviranja.
I još jedna stvar koju ljudi često zanemare. Nije problem samo platiti porez. Problem nastaje kada ne možete da objasnite poreklo novca i način obračuna. Zato uredna evidencija danas vredi mnogo više nego što deluje kada prvi put kupite nekoliko stotina evra kripta.