Skoro svaki zaposleni u Srbiji makar jednom se oslonio na dozvoljeni minus kao kratkoročno olakšanje.
Kada plata zakasni nekoliko dana ili se pojavi neočekivan trošak, tih nekoliko hiljada dinara može izgledati kao jedino rešenje. U stvarnosti, to je pozajmica koju banka automatski odobrava, ali uz visoku cenu.
Kamata se obračunava svakog dana, pa i najmanje zaduženje može prerasti u ozbiljan finansijski teret.
Mnogi građani godinama žive u minusu ne zato što to žele, već zato što im prihodi ne prate rast troškova i cene osnovnih potreba. Za mnoge je minus postao jedini način da se mesec izdrži do sledeće plate.
Međutim, kada se plata uplati, a stanje računa i dalje ostane u minusu, jasno je da kamata i troškovi pojedu dobar deo zarade. Ljudi tada shvate da zapravo vraćaju dug pre nego što prime sledeću platu i da su stalno korak iza svojih troškova.
Tada im je potreban način da prekinu taj krug i vrate se na nulu.
U nastavku teksta sledi objašnjenje kako dozvoljeni minus zaista funkcioniše i kako ga je moguće vratiti bez dodatnog finansijskog pritiska.
Šta je dozvoljeni minus i kako se koristi?
Dozvoljeni minus je vrsta kratkoročnog zaduženja po tekućem računu koje banka odobrava klijentima sa redovnim prilivima.
Za razliku od kredita, ne postoji fiksni plan otplate ni definisani rok vraćanja. Klijent troši novac koji nije njegov, a kamatu plaća samo za iznos koji je u minusu. Kada se plata uplati, automatski se pokriva dug i ponovo otvara prostor za novo korišćenje.
Banke najčešće odobravaju minus nakon nekoliko meseci redovnih uplata.
Iznos zavisi od visine mesečnih primanja i stabilnosti prihoda, najčešće između jedne i dve mesečne zarade. Uslovi su definisani ugovorom, a kamate se obračunavaju na dnevnom nivou.
Ako se plata ne uplaćuje redovno, banka ima pravo da smanji ili ukine minus.
Prednosti i rizici korišćenja dozvoljenog minusa
Korišćenje dozvoljenog minusa ima dve strane. Jedna nudi kratkoročnu sigurnost i brzu dostupnost novca, dok druga nosi visok trošak i rizik od dugoročne finansijske zavisnosti.
Svest o oba aspekta ključno je da bi se donela racionalna odluka o njegovom korišćenju.
Fleksibilnost i dostupnost
Dozvoljeni minus je najbrži način da se dođe do novca kada iznenadni trošak poremeti mesečni plan.
Banka omogućava klijentu da troši iznad raspoloživog stanja bez potrebe za dodatnom dokumentacijom ili čekanjem na odobrenje.
U hitnim slučajevima, kao što su popravka automobila, nabavka lekova ili neočekivani računi, takav pristup novcu pruža trenutnu mogućnost da se problem reši.
Visoka kamata i dugoročna zavisnost
Ipak, svaka korist ima cenu. Kamate na dozvoljeni minus spadaju među najviše na tržištu.
Prema poslednjim raspoloživim podacima za maj 2023. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva iznosi 29,1 % na godišnjem nivou, a trenutno, kamatne stope na dozvoljene minuse se, prema podacima banaka, kreću od 11,17 % pa do čak 33,45 % na godišnjem nivou
To znači da građani koji koriste dozvoljeni minus zapravo plaćaju izuzetno visoku cenu za tu uslugu.
Ako je kamata prosečno oko 29% godišnje, osoba koja stalno koristi, na primer, 50.000 dinara dozvoljenog minusa, platiće oko 14.500 dinara godišnje samo na kamatu, a da se dug ne smanji.
Posledice neredovnog vraćanja
Kada minus traje duže od tri meseca bez potpunog pokrića, banka ga može tretirati kao nedozvoljeno prekoračenje. Kamata tada raste, a obračun troškova postaje znatno nepovoljniji.
Banka ima pravo da aktivira naplatu preko zarade, obustavom ili blokadom računa.
Osim toga, klijent gubi kreditnu sposobnost, što otežava dobijanje drugih bankarskih usluga.
Na kraju, čak i kada se dug pokrije, korisniku često ostaje smanjen limit kao upozorenje da je sistem već registrovao povećani rizik.
Kako znati da ste u minusu i koliki je iznos?
Stanje dozvoljenog minusa možete pratiti putem elektronskog i mobilnog bankarstva.
U odeljku „raspoloživo stanje“ obično se vidi ukupan iznos koji možete koristiti, dok „stanje na računu“ prikazuje stvarno stanje sredstava.
Ako je iznos u minusu, to znači da trošite novac banke.
U situacijama kada koristite dozvoljeni minus,banke su dužne da vam, kao klijentu, dostavljaju mesečne izvode sa detaljnim obračunom kamate i troškova..
Ako primetite povećanje kamate ili smanjenje limita, obratite se banci i zatražite obrazloženje.
U nekim slučajevima, kao što su privremeni gubitak posla, bolovanje ili smanjenje redovnih primanja, moguće je dogovoriti privremeno smanjenje minusa ili odlaganje naplate kamata.
Načini da se dozvoljeni minus brzo vrati
- Kontrola troškova i planiranje budžeta: Prvi korak ka otplati minusa je jasan pregled troškova. Napravite listu svih obaveznih mesečnih izdataka i izdvojite troškove koji nisu neophodni. Iako zvuči jednostavno, većina ljudi ne zna tačno koliko troši. Kada se napravi realan pregled, lakše je odvojiti i mali iznos za vraćanje duga.
- Uplata većih iznosa kad god je moguće: Svaka dodatna uplata, bilo kroz bonus, regres ili povraćaj poreza, treba da ide u otplatu minusa. Na taj način se smanjuje iznos na koji se obračunava kamata. Čak i mali jednokratni iznosi mogu ubrzati vraćanje i uštedeti značajnu sumu na kamati.
- Privremeno odricanje od kartica i zaduženja: Kartice i rate dodatno opterećuju budžet. Privremeno smanjenje korišćenja kartica ili ukidanje automatskih plaćanja pomaže da se novac usmeri na pokrivanje minusa. Iako zahteva disciplinu, ovo je jedan od najsigurnijih načina da se iz minusa izađe brže.
- Zamena minusa kreditom sa manjom kamatom: Ako minus traje duže od šest meseci, refinansiranje može biti bolje rešenje. Kredit sa manjom kamatom može smanjiti ukupne troškove i omogućiti jasnu otplatu kroz mesečne rate. Neki bankarski proizvodi imaju efektivne kamatne stope od 10 do 12% godišnje, što je znatno manje od proseka dozvoljenog minusa.
Kada je vreme da razmislite o refinansiranju ili ukidanju minusa?
Ako se svaki mesec završava u minusu, to je jasan znak da je potrebna promena. Kada novac od plate odmah nestaje zbog vraćanja duga, minus više nije pomoć, već teret.
U tom trenutku vredi razmotriti refinansiranje ili potpuno ukidanje minusa dok se budžet ne stabilizuje.
Jedno od rešenja je i prelazak na drugi oblik zaduženja.
Kredit sa jasno definisanim rokom otplate i nižom kamatom daje veću kontrolu nad mesečnim troškovima i planiranjem.
Na primer, ako se dozvoljeni minus od 50.000 dinara zameni gotovinskim kreditom sa kamatom od 11% i rokom otplate od godinu dana, mesečna rata bi bila oko 4.400 dinara, što je predvidivo i lakše se finansijski podnosi nego promenljiva kamata na minus.
Takav aranžman smanjuje neizvesnost i pomaže korisniku da precizno prati koliko mu novca ostaje nakon svake uplate.
Dozvoljeni minus kao privremeno rešenje
Dozvoljeni minus ima smisla samo kao kratkoročna podrška kada je novac potreban odmah, a ne postoji drugi način da se do njega dođe.
Ne bi trebalo da on bude deo redovnog mesečnog planiranja, jer svaka duža upotreba donosi rast troškova i gubitak kontrole nad novcem.
U svakodnevnom životu većine građana Srbije, ova vrsta pozajmice postala je način da se premosti rast cena i neusklađenost plata sa troškovima života. Nije reč o neodgovornosti, već o realnosti u kojoj se mnogi bore da zadrže stabilnost.
Zato je važno koristiti ga samo privremeno i smanjivati ga kad god postoji prilika. Čak i mali napredak – nekoliko hiljada dinara manje u minusu mesečno – znači realno olakšanje i više prostora za planiranje.