Menica je dokument od posebne pravne i finansijske važnosti i predstavlja jedan od najčešće korišćenih instrumenata obezbeđenja potraživanja u pravnom prometu.
U praksi se često koristi u poslovnim odnosima, bankarskim aranžmanima, kreditima, lizingu, ali i u odnosima između fizičkih lica.
Danas ćemo razjasniti sve osnovne pojmove u vezi sa menicom, kao što su zakonski okvir, vrste menica, razlozi korišćenja, kao i način njenog pravilnog popunjavanja, sa posebnim osvrtom na praktične situacije u kojima se menica najčešće koristi.
Vežite se, počinjemo.
Šta je menica i za šta se koristi?
Menica je hartija od vrednosti kojom jedno lice, koje se naziva trasant, daje bezuslovni i neopozivi nalog drugom licu, trasatu, da na tačno određen dan i na unapred određenom mestu isplati tačno utvrđen novčani iznos trećem licu, remitentu, ili drugom licu koje remitent odredi.
Ona predstavlja poseban pravni instrument koji objedinjuje obavezu plaćanja i mogućnost brze i efikasne naplate potraživanja.
Menica ne dokazuje samo postojanje duga, već je to i isprava koja stvara pravo poverioca da zahteva isplatu, nezavisno od osnovnog pravnog posla zbog kojeg je izdata.
Suština menice ogleda se u njenom pisanom obliku i jasno izraženoj obavezi plaćanja.
Kao strogo formalan dokument, menica mora sadržati sve zakonom propisane elemente da bi proizvodila pravno dejstvo.
Svaki od tih elemenata ima svoju pravnu svrhu i značaj, pa izostanak ili nepravilno unošenje bilo kog podatka može dovesti do gubitka meničnog svojstva.
Zbog svoje formalnosti, menica ne trpi improvizaciju.
I najmanja greška u njenom sastavljanju ili popunjavanju može dovesti do njene nevaženosti, osporavanja ili znatno otežane naplate, što može imati ozbiljne posledice po poverioca, ali i po izdavaoca.
Koristi se prvenstveno kao sredstvo obezbeđenja obaveza, naročito u situacijama kada poverilac želi dodatnu sigurnost da će potraživanje biti izmireno u ugovorenom roku i u punom iznosu.
Njena prednost u odnosu na druga sredstva obezbeđenja ogleda se u jednostavnosti, brzini i snažnom pravnom dejstvu koje ima u slučaju neispunjenja obaveze.
Upravo zbog toga, menica ima široku primenu u svakodnevnoj poslovnoj i finansijskoj praksi.
Najčešće se koristi za:
- obezbeđenje kredita ili lizinga, posebno u bankarskim i finansijskim ugovorima, kao što je, na primer, kupovina stana putem stambenog kredita, gde banka želi dodatni instrument naplate u slučaju kašnjenja ili prestanka otplate;
- naplatu duga, jer omogućava jednostavniji i brži postupak naplate u poređenju sa klasičnim sudskim postupkom i podnošenjem tužbe, što značajno smanjuje troškove i vreme potrebno za ostvarivanje prava;
- povećanje sigurnosti poverilaca, budući da pravilno popunjena i važeća menica omogućava brzo pokretanje izvršnog postupka u slučaju neplaćanja obaveze, bez potrebe za dugotrajnim dokazivanjem osnovnog duga.
Zbog svih ovih karakteristika, menica se smatra snažnim pravnim instrumentom koji značajno štiti interese poverioca, ali istovremeno zahteva visok stepen odgovornosti i pažnje od strane izdavaoca.
Pravna osnova i položaj menice u zakonima i praksi
Menica je regulisana Zakonom o menici (prvi put se pominje u službenom listu Kraljevine Jugoslavije br. 104/1933), koji je i danas na snazi i primenjuje se u savremenoj pravnoj praksi.
Uprkos starosti ovog zakona, njegova primena je i dalje aktuelna i relevantna, a sudska praksa ga dosledno primenjuje.
Da bi menica bila pravno valjana, ona mora sadržati sve zakonom propisane elemente.
Ukoliko neki od tih elemenata nedostaje ili je neispravno naveden, isprava može izgubiti svojstvo menice i samim tim ne može biti korišćena kao izvršna isprava.
U praksi se veoma često koristi tzv. blanko menica. Reč je o menici koja se potpisuje bez unetih svih podataka, a popunjava se naknadno, u skladu sa prethodnim dogovorom između stranaka.
Upravo zbog potencijalnih zloupotreba, uz blanko menicu obavezno se sastavlja i menična izjava, kojom se precizno određuju uslovi, iznos, rok i ovlašćenje poverioca da menicu dopuni.
Problemi u praksi najčešće nastaju kada su menice nepravilno popunjene, kada se popunjavaju suprotno meničnoj izjavi ili kada njihov sadržaj ne odgovara stvarnim obavezama koje su ugovorene između stranaka, što često dovodi do sudskih sporova.
Koji su najvažniji elementi menice
Da bi menica bila punovažna i proizvela pravno dejstvo, mora sadržati sledeće obavezne elemente:
- naziv dokumenta, pri čemu reč „menica“ mora biti jasno i nedvosmisleno istaknuta u samom tekstu isprave;
- bezrezervni nalog ili obećanje za plaćanje određenog novčanog iznosa, bez dodatnih uslova;
- ime lica koje treba da plati, odnosno trasata;
- iznos koji se plaća, upisan i brojevima i slovima, radi sprečavanja nejasnoća ili zloupotreba;
- rok plaćanja, odnosno tačno određen datum dospeća;
- mesto plaćanja;
- ime i prezime lica kome se plaća, odnosno remitenta;
- datum i mesto izdavanja menice;
- potpis izdavaoca, odnosno trasanta, koji mora biti vlastoručan i čitljiv.
Izostanak bilo kog od ovih elemenata može dovesti u pitanje pravnu valjanost menice i njenu izvršnost.
Vrste menica
U pravnoj praksi razlikuje se više vrsta menica, pri čemu se njihova podela zasniva na načinu nastanka obaveze i broju učesnika u meničnom odnosu.
Iako postoje i druge podele, u svakodnevnoj poslovnoj i finansijskoj praksi najčešće se susreću sledeće vrste menica.
Trasirana menica
Trasirana menica je najčešći oblik menice u poslovnom prometu i karakteriše je učešće tri lica. Prvo lice je trasant, koji izdaje menicu i daje nalog za plaćanje.
Drugo lice je trasat, kome je nalog upućen i koji je dužan da izvrši plaćanje, dok je treće lice remitent, odnosno lice kome se plaćanje vrši.
Kod trasirane menice, trasant ne plaća direktno, već izdaje nalog trećem licu da izvrši isplatu određenog iznosa remitentu.
Ovakav oblik menice naročito je čest u poslovnim odnosima između pravnih lica, gde se koristi kao sredstvo obezbeđenja ili instrument plaćanja u okviru složenijih finansijskih aranžmana.
Sopstvena (vlastita) menica
Sopstvena, odnosno vlastita menica razlikuje se od trasirane po tome što kod nje ne postoji treće lice koje treba da izvrši plaćanje.
Izdavalac menice se u ovom slučaju sam obavezuje da će na određeni dan i na određenom mestu isplatiti određeni novčani iznos remitentu.
Drugim rečima, trasant i trasat su isto lice.
Zbog svoje jednostavnije strukture, sopstvena menica se često koristi u odnosima gde postoji neposredno poverenje između stranaka ili gde nije potrebno uključivanje dodatnog obveznika.
Blanko menica
Blanko menica je menica koja se izdaje nepotpuna, odnosno bez upisanih svih zakonom propisanih elemenata u trenutku potpisivanja.
Najčešće se potpisuje bez naznačenog iznosa, datuma dospeća ili drugih bitnih podataka, koji se popunjavaju naknadno.
Popunjavanje blanko menice vrši se u skladu sa prethodnim dogovorom između stranaka i na osnovu menične izjave.
Menična izjava ima ključnu ulogu jer precizira uslove pod kojima poverilac ima pravo da menicu dopuni, čime se štiti izdavalac od eventualnih zloupotreba.
Zbog svoje fleksibilnosti, blanko menica se veoma često koristi u bankarskim i finansijskim ugovorima, ali istovremeno nosi i povećan rizik ukoliko se ne koristi uz jasno definisane i pisane uslove.
Eskontovanje menica
Eskontovanje menica predstavlja finansijski instrument kojim preduzeća mogu brzo doći do novčanih sredstava pre roka dospeća menice.
U osnovi, to je proces u kome vlasnik menice (najčešće prodavac ili poverilac) prenosi pravo naplate na banku ili drugu finansijsku instituciju, koja isplaćuje iznos umanjen za određenu proviziju, poznatu kao eskontna stopa.
Ovaj mehanizam se često koristi u poslovanju radi poboljšanja likvidnosti, odnosno obezbeđivanja obrtnih sredstava bez čekanja da menica dospe.
Da bi menica bila podobna za eskontovanje, mora biti ispravno sačinjena i pravno validna, što znači da mora sadržati sve obavezne elemente propisane Zakonom o menici.
Banka pre eskontovanja detaljno analizira bonitet dužnika, rok dospeća i kvalitet menice.
Iako eskont može biti korisno rešenje za kratkoročno finansiranje, važno je uzeti u obzir troškove i potencijalne rizike, naročito ako dužnik ne izmiri obavezu u predviđenom roku, tada banka može tražiti regres od klijenta koji je inicirao eskont.
Menica kao sredstvo obezbeđenja u pravnom prometu
Menica predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata obezbeđenja potraživanja u savremenom pravnom prometu.
Kao hartija od vrednosti, menica omogućava poveriocu dodatnu sigurnost u naplati potraživanja jer pruža specifičan, formalizovan i ubrzan način ostvarivanja prava.
U pravnoj praksi, menica se često koristi kao sredstvo obezbeđenja u sledećim situacijama:
- Trgovački odnosi – kada se između poslovnih subjekata ugovaraju rokovi plaćanja za robu ili usluge.
- Kreditni aranžmani – kao dodatno obezbeđenje uz glavni ugovor o kreditu.
- Odlaganje plaćanja – kada dužnik ne može trenutno da ispuni novčanu obavezu, ali menicom garantuje isplatu u dogovorenom roku.
Prednosti korišćenja menice kao sredstva obezbeđenja uključuju:
Dodatna garancija – menica se izdaje pored osnovnog ugovora, što poveriocu daje dodatnu sigurnost.
Efikasnost meničnog postupka – ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu, poverilac može:
- brzo pokrenuti menični postupak bez klasične tužbe;
- zatražiti izdavanje meničnog naloga koji ima snagu izvršne isprave;
- ostvariti naplatu preko izvršitelja bez dugotrajnog parničnog postupka.
Prenosivost menice – menica se može lako prenositi na treća lica putem indosamenta, što joj daje:
- fleksibilnost u finansijskom prometu;
- mogućnost korišćenja kao sredstvo plaćanja ili zaloga;
- likvidnost jer omogućava dalje trgovanje potraživanjem.
Uprkos brojnim prednostima, menica kao sredstvo obezbeđenja zahteva visok stepen formalnosti.
Njeno izdavanje, popunjavanje i prenos moraju biti u skladu sa Zakonom o menici, jer nepravilnosti mogu dovesti do ništavosti meničnog prava.
Zbog toga se preporučuje stručno pravno savetovanje prilikom izrade menica kako bi se izbegli rizici nevažećih ili osporivih meničnih zahteva.
Kako se pravilno popunjava menica
Menica se popunjava ručno, hemijskom olovkom, jasno i čitko.
Nije dozvoljeno brisanje, prepravljanje ili naknadne korekcije, jer one mogu dovesti do osporavanja njene verodostojnosti.
Svi podaci moraju biti potpuni i precizni, a iznos obavezno mora biti upisan i brojevima i slovima, kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe ili nesporazumi.
Popunjavanje za fizičko lice
Kada menicu izdaje fizičko lice, u nju se unose sledeći podaci:
- ime i prezime;
- adresa prebivališta;
- JMBG;
- broj lične karte.
Potpis izdavaoca mora u potpunosti odgovarati potpisu iz ličnih dokumenata, jer se u praksi često vrši grafološko upoređivanje potpisa u slučaju spora.
Popunjavanje za pravno lice
Kada je izdavalac menice pravno lice, u menicu se upisuju:
- puni naziv firme;
- matični broj;
- PIB;
- adresa sedišta.
Menicu potpisuje ovlašćeno lice, u skladu sa aktima pravnog lica, a po potrebi se stavlja i pečat, ukoliko se on koristi u poslovanju.
Dodatne napomene
View this post on Instagram
Kada se koristi blanko menica, neophodno je da postoji menična izjava kojom se jasno određuju uslovi i ovlašćenje poverioca da menicu dopuni.
Menica koja nema potpis izdavaoca nije pravno validna niti može predstavljati osnov za izvršni postupak.
Zaključak
Menica predstavlja izuzetno snažan i efikasan finansijski instrument, ali samo pod uslovom da je pravilno i pažljivo popunjena.
Njena formalnost zahteva visok stepen pažnje, jer i najmanja greška može imati ozbiljne pravne posledice.
Zbog toga se svim licima koja izdaju ili potpisuju menicu savetuje da se prethodno detaljno informišu ili da potraže stručnu i pravnu pomoć, naročito kada je reč o blanko menicama koje nose poseban stepen rizika za izdavaoca.